Na Ilin­dan na Si­nja­vi­ni je odr­žan tra­di­ci­o­nal­ni na­rod­ni sa­bor, a sve­ča­nu li­tur­gi­ju u cr­kvi Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca (u na­ro­du po­zna­toj kao Ru­ži­ca) slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. Sa­bor oko cr­kve odr­ža­va se sva­ke go­di­ne i to od 1895. go­di­ne. Ovaj hram po­di­gli su Bje­lo­pa­vli­ći 1894. go­di­ne kao znak za­hval­no­sti knja­zu Ni­ko­li što im je 1881. go­di­ne da­ro­vao pla­ni­nu Si­nja­vi­nu, ka­ko bi ima­li gdje da iz­di­žu sto­ku. Hram je to­kom pro­te­klih de­ce­ni­ja bio u lo­ši­jem sta­nju, ali za­hva­lju­ju­ći tru­du Bje­lo­pa­vli­ća i osta­lih ple­me­na, on je ob­no­vljen. Do­ma­ćin ovo­go­di­šnje sla­ve bi­lo je Udu­že­nje Bje­lo­pa­vli­ća i po­što­va­la­ca Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li pa­vle” iz Da­ni­lov­gra­da.
– Na­ša cr­kva po­zi­va sve nas da se ugle­da­mo na sve­te pro­ro­ke, a ta­kav je bio i Sve­ti Ili­ja ko­ji je pro­sla­vljao i svje­do­čio jed­nog Bo­ga. I to ne Bo­ga mr­tvih, ne­go ži­vog Bo­ga ko­ji je stra­dao za ljud­sko do­sto­jan­stvo i za prav­du i slo­bo­du i ko­ji da­ru­je vječ­ni ži­vot i spa­se­nje. I u vre­me­nu Sve­tog Ili­je bi­lo je pu­no la­žnih pro­ro­ka, za­pam­će­no je da ih je bi­lo vi­še od 400, ali pra­vi je bio sa­mo je­dan i nje­ga da­nas sla­vi­mo i pod­sje­ća­mo se nje­go­vog pod­vi­ga i po­ku­ša­va­mo da sli­je­di­mo nje­gov put. Na­ža­lost, i u na­šem vre­me­nu na­mno­ži­lo se mno­go la­žnih pro­ro­ka, za­vla­da­lo je ve­li­ko bez­bo­žni­štvo, pa je i to je­dan od raz­lo­ga da se pod­sje­ti­mo sve­tog i bo­go­bo­ja­žlji­vog ži­vo­ta Sve­tog Ili­je. Pu­no ih je i ov­dje kod nas, ali i ši­rom Evro­pe i svi­je­ta. Lju­di se da­nas kla­nja­ju pri­ro­di, svo­jim stra­sti­ma i gre­si­ma, čo­vje­ku bez Bo­ga, vla­sto­dr­šci­ma. Zbog to­ga je po­treb­no da se i da­nas ču­je glas pro­ro­ka Ili­je ko­ji nas pri­zi­va da vje­ru­je­mo u jed­no­ga isti­ni­to­ga Bo­ga, ko­ji je stvo­rio hljeb ži­vo­ta i sa ko­jim i mi po­sta­je­mo ne­pro­la­zni i be­smrt­ni. Pro­rok Ili­ja nam je i da­nas po­tre­ban ka­ko bi­smo se spa­si­li od la­žnih ide­ja i vla­sto­dr­ža­ca ko­ji že­le da nas za­va­de i za­ve­du. Uvi­jek će bi­ti ta­kvih, ali uvi­jek će i bi­ti i pro­rok Ili­ja ko­ji će nas pod­sje­ti­ti i na­u­či­ti ka­ko da se bo­ri­mo za pra­vo­ga i je­di­no­ga Bo­ga – re­kao je mi­tro­po­lit.
On je pod­sje­tio i da su oni ko­ji su sa­gra­di­li hram na Si­nja­vi­ni ima­li pra­vu vje­ru. Na nji­ho­vu sre­ću oni su ima­li kr­šte­nog vla­da­ra, knja­za Ni­ko­lu, ko­ji je imao stra­ha Bož­jeg i ko­ji je znao da se žr­tvu­je za svoj na­rod. Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je ocje­nio da je knjaz po­mo­gao da se sa­gra­di i ovaj hram, ali ni­je to ra­dio zbog se­be, već da bi pre­ko nje­ga pro­sla­vio pra­vo­ga Bo­ga. I svi oni ko­ji se go­di­na­ma oku­plja­ju na ovoj pla­ni­ni mo­ra­ju da se vra­te pro­ro­ku Ili­ju i nje­go­vom je­di­nom ži­vom Bo­gu ko­je­mu se je­di­no tre­ba kla­nja­ti i slu­ži­ti i on­da će­mo svi ići pra­vim pu­tem.
- Da­na­šnji moć­ni­ci mi­sle da od njih ni­ko ni­je moć­ni­ji, ali i mno­go ja­ča car­stva od sa­da­šnjih su pro­šlost. Ko je mo­gao i sa­nja­ti da će ne­ka­da moć­na tur­ska im­pe­ri­ja ne­sta­ti, a ne­sta­la je i ona i mno­go dru­ga još moć­ni­ja car­stva. I u na­še vri­je­me ima moć­ni­ka ko­ji su nas bom­bar­do­va­li 1941. go­di­ne, pa po­tom 1942. i 1943, pa i 1999. Pa­da­le su bom­be po Sr­bi­ji, Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, Cr­noj Go­ri, bi­lo je pu­no žr­ta­va na­šeg na­ro­da. Ni­ka­da iz Sr­bi­je ili Cr­ne Go­re ni­je po­sla­ta ni­jed­na bom­ba na Lon­don ili Ber­lin, ali su nam oni za­to vra­ća­li gra­na­ta­ma i ra­za­ra­nji­ma, a mi smo njih bom­bar­do­vo­va­li sve­ci­ma, kao što je epi­skop Mar­da­ri­je Usko­ko­vić ko­ji je sa­hra­njen u Ame­ri­ci. Ne­dav­no smo ot­kri­li nje­go­ve mo­šti i one su ne­dir­nu­te kao mo­šti Sve­tog Va­si­li­ja. Mi nji­ma sve­ce, oni na­ma bom­be sa ura­ni­ju­mom i oti­ma­ju nam Ko­so­vo i Me­to­hi­ju – re­kao je mi­tro­po­lit.
On je vjer­ni na­rod, ali i sve u Cr­noj Go­ri po­zvao na brat­sku lju­bav i po­mi­re­nje. Mi­tro­po­lit je na­gla­sio da se i na Si­nja­vi­ni pri­je ne­ko­li­ko go­di­na mo­gla vi­dje­ti na­rod­na de­o­ba, ali da je da­nas to­ga mno­go ma­nje.
– Mi mo se da­nas ov­dje po­mo­li­li za slo­gu, lju­bav, za­jed­ni­štvo, po­mi­re­nje me­đu bra­ćom. Ni­je do­bro bra­ćo Bje­lo­pa­vli­ći da se i ov­dje na Si­nja­vi­ni di­je­li­mo, ku­ka­la nam maj­ka. Kao da smo mi dva na­ro­da, dvi­je vje­re i u ime če­ga se to mi di­je­li­mo. Nas je Bog sje­di­nio i mu­če­nič­ka krv na­ših pre­da­ka i ista vje­ra Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Sve­tog Va­si­li­ja. I u te­ža vre­me­na ne­go što je na­še mi se ni­je­smo di­je­li­li, jed­ni dru­gi­ma smo pra­šta­li, za­jed­nič­kom Bo­gu se mo­li­li i tra­ži­li od nje­ga po­moć. Sre­ćom, vi­dim da ov­dje na Si­nja­vi­ni ima ma­nje po­dje­la ne­go ra­ni­je i na­dam se da će ih bi­ti ma­nje. Za­što da se ov­dje na vi­še mje­sta obi­lje­ža­va Ilin­dan, umje­sto da smo svi za­jed­no i d svi pro­sla­vlja­mo pro­ro­ka Ili­ju i nje­gov Bo­ga. Mi mo­ra­mo da se vra­ti­mo jed­ni dru­gi­ma i na­šoj is­toj Hri­sto­voj vje­ri. Mo­ra­mo da za­gri­mo jed­ni dru­ge, bu­de­mo bra­ća i da bu­de­mo sprem­ni da se žr­tvu­je­mo za pra­ve vri­jed­no­sti, kao što su to ura­di­li na­ši pre­ci ko­ji su svo­je ko­sti ugra­di­le u na­še sve­ti­nje, pa i u ovu na Si­nja­vi­ni – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.
Na­kon bož­je slu­žbe odr­žan je bo­gat kul­tur­ni pro­gram ko­ji je vo­dio Ži­vo­ji­ca-Že­ćo Ke­kić. Na­stu­pi­li su na­rod­ni gu­sla­ri, srp­ski pje­sni­ci, kao i hor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je. Do­ma­ćin sla­ve na­red­ne go­di­ne bi­će Ili­ja Era­ko­vić i Udru­že­nje Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle”.
I.M.


Vi­še pro­sla­va

Po­red obi­lje­ža­va­nja Ilin­da­na po­red Cr­kve i u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nje Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle“ svo­ju pri­red­bu or­ga­ni­zo­va­li su i pred­sjed­ni­ci lo­kal­nih upra­va iz Da­ni­lov­gra­da, Moj­kov­ca, Ža­blja­ka i Šav­ni­ka. Oni su na ne­kih pe­de­se­tak me­ta­ra od cr­kve or­ga­ni­zo­va­li po­vla­če­nje ko­no­pa, a na­stu­pi­lo je i vi­še pje­va­ča. Ni­ko od pred­sjed­ni­ka po­me­nu­tih gra­do­va ni­je ula­zio u cr­kvu ni­ti se srio sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem. Oni su obe­ća­li da će se na­red­ne go­di­ne do Si­nja­vi­ne lak­še do­la­zi­ti, jer će op­šti­na Moj­ko­vac ulo­ži­ti sred­stva za nje­go­vo ure­đe­nje. A da je tom prav­cu neo­p­hod­na obim­na sa­na­ci­ja mo­gao je sva­ko da se uvje­ri ko­ji je na Ilin­dan bio na Si­nja­vi­ni. De­se­tak ki­lo­me­ta­ra ce­ste je u ta­ko lo­šem sta­nju, pa i te­ren­ska vo­zi­la sa mu­kom sa­vla­đu­ju oštre kri­vi­ne i na­gi­be.
Po­red op­štin­ske pri­red­be po­seb­no sla­vlje or­ga­ni­zo­va­no je u tri ša­to­ra. Ta­mo je na­stu­pi­lo vi­še ka­fan­skih pje­va­či­ca, a za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vom pro­vo­ka­tiv­nom ple­su mu­škar­ci ni­je­su ža­li­li pi­vo i pjesd­ma je do tra­ja­la do ka­snih po­po­dnev­nih sa­ti.


RE­A­GO­VA­NjE UDRU­ŽE­NjA BJE­LO­PA­VLI­ĆA „BI­JE­LI PA­VLE“
Po­ka­za­li pra­vo li­ce

Po­vo­dom pro­sla­ve ko­ju su or­ga­ni­zo­va­li pred­dtav­ni­ci vi­še op­šti­na na Si­nja­vi­ni re­ga­va­li su pred­stav­ni­ci Udru­že­nja Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle“. Og­njen Jo­vo­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja, ka­že da su pred­sjed­ni­ci op­šti­na i ovaj put po­ka­za­li ko su i ka­kvi su.
- Po­na­ša­nje pred­sjed­ni­ka vi­še op­šti­na na ilin­dan­skom sa­bo­ru na Si­nja­vi­ni, ka­da se ni­ko od njih ni­je udo­sto­jio ni da po­zdra­vi mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja. Iako je na pre­sto­lu na ko­jem su bi­li cr­kve­ni po­gla­va­ri iz sve­to­rod­ne lo­ze Pe­tro­vi­ća ko­ji su i stvo­ri­li dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, to ni­je do­volj­no da se op­štin­ski po­slu­šni­ci iz DPS-a udo­sto­je da ba­rem for­mal­no po­ka­žu da ima­ju kuć­nog vas­pi­ta­nja i po­što­va­nja pre­ma ugled­nom go­stu. Šta­vi­še, za­slu­gom mi­tro­po­li­ta i Cr­no­gor­sko pri­mor­ske mi­tro­po­li­je sa­ni­ran je dio pu­ta do Si­nja­vi­ne, pa se da­nas lak­še mo­že do­ći do cr­kve na ovoj pla­ni­ni ko­ja pred­sta­vlja ve­li­ku sve­ti­nju za Bje­lo­pa­vli­će. Ni to ni­je na­tje­ra­lo sa­mo­zvan­ce iz ne­ko­li­ko op­šti­na da pro­še­ta­ju dva­de­se­tak me­ta­ra i po­zdra­ve mi­tro­po­li­ta. Oni su svo­ju pro­sla­vu or­ga­ni­zo­va­li i van por­te cr­kve i na ta­kav na­čin po­ka­za­li ko­li­ko im je va­žna ova sve­ti­nja, jer se čak i pla­še da uđu u nju - ve­li Jo­vo­vić. On se pi­ta i ko­ga to pred­sta­vlja­ju op­štin­ski čel­ni­ci? U či­je ime oni i do­la­ze na Si­nja­vi­nu i šta to oni sla­ve ka­da upor­no za­o­bi­la­ze cr­kvu Ru­ži­cu.